Obeležavanje zlata iz Meksika 1968.

Godine čine svoje, od 11 zlatnih „Meksikanaca“ osvajača prvog vaterpolo zlata 1968. medju nama su Ozren Bonačić, Karlo Stipanić i Đorđe Perišić. Odolevaju vremenu, dan-dva u oktobru su predvidjena za druženje, za evociranje uspomena na zlatne dane.

Tako je bilo i sada. Dva dana u Zagrebu su brzo prošla. Kako i ne bi, kada su „večiti mladići“ u pravom raspoloženju ponovo bili zajedno. Tek u devetoj deceniji života, znali su da obeleže dan kada su tačno pre 56 godina slavili u nezaboravnom finalu protiv SSSR 13:11 i ušli u knjigu nezaboravnih, u knjigu za sva vremena.

Pre šest godina na tačno pola veka od Meksika, Đorđe Perišić je na svečanom prijemu u Skupštini grada rekao:

„ Svaka sledeća proslava je za nas stogodišnjica “.

I „stotke“ su nastavile da se redjaju. Istina u okrnjenom sastavu. Kada je domaćin Beograd obidju se grobovi Mirka Sandića, Zorana Jankovića, Dejana Dabovića i Uroša Marovića. U Zagrebu je tako bilo na grobnim mestima Iva Trumbića, Ronalda Lopatnija, Zdravka Hebela, Miroslava Poljaka i komandanta sa klupe Aleksandra Sajferta.

Hrvatski vaterpolo savez je organizovao druženje za Bonačiča, Stipanića i Perišića kojem su još prisustvovali članovi porodice preminulih vaterpolista kao takodje veliki vaterpolosta tog vremena Zlatko Šimenc. Pored njega su bili Dubravko Šimenc i Iva Šimenc (deca Zlatka Šimenca), Dubravka Poljak (supruga Miroslava Poljaka) Maja Lena Lopatni (kćerka Ronalda Lopatnija), Ines Bonačić Dražić (kćerka Ozrena Bonačića), Davor Sajfert (sin Aleksandra Coše Sajferta, legendarnog izbornika te reprezentacije), baš kao i Gordana, supruga Đorđa Perišića.

Naravno kada bi se velika trojka izolovala, na svoja espresa I piće bilo je najlepše. Zapravo najlepše je onima koji mogu da ih čuju.

„Tu smo, idemo dalje. Bilo je kao I uvek, sjajno, mnogo pamtimo i rado se sećamo. I velikog uspeha iI onih koji više nisu sa nama a zapravo su tu. Jer dok je jedan tu i svi su sa njim. Sada smo tri ratna druga I već se radujem novom susretu, nadam se u Beogradu” komentariše emotivno Đorđe Perišić.

Trojica “Meksikanaca” su više od vaterpolista. Sa preostalom osmoricmom su sinonim jednog lepog vremena, onog u kojem je prijateljstvo bilo temelj svega. Tako je i danas, 56 godina posle dana koji se nikada neće zaboraviti.