SA IVICE BAZENA Dve decenije od Budimpešte (2)

SA IVICE BAZENA Dve decenije od Budimpešte (2)

Potapanje Mađara i čekanje Koštunice

Veliki derbi je bio na rasporedu 19.juna. Potpuni mir je bio u našoj reprezentaciji ali sa ćutanjem i žarom u očima. Napaljeni, spremni za utakmicu svih utakmica.
Kada pada kiša na Margit Sigetu i kada počnu isparavanja onda nije prijatno. Kiša se pojačavala kako se početak bližio. Oko 6.000 ljudi, valjda isto toliko kabanica. Šuškavce su imala i zvanična lica. Na novinarskim mestima nije bilo sve pokriveno i zato sam rutinski pobegao u svlačionicu.

Kada je počelo videlo se brzo da je to za nezaborav. Vujas je čuvao Molnara u jednom trenutku razmenjeni su udarci i centar Mađara je lošije prošao. Jugosloveni su krenuli i igrali svoju igru, odbrana kao zid, napad strpljiv a posebno su protiv Mađara velike partije pružali dešnjaci sa nezgodne strane Ćirić i Trbojević.

U pres centru uz ko zna koji espreso sam uživao u toj igri sećam se da mi je kolega iz Sportskih Novosti Dean Bauer već na poluvremenu rekao:
- Vi ovo ne možete da izgubite.

Što bi rekli bio je prokleto u pravu. Ni opravdano isključenje Šapića nije dalo Mađarima nikakvu šansu. Na kraju 8:5 uz aplauz publike koja je verovala da vreme revanša stiže, u finalu.
Kako su se samo prevarili. Srbija je u poslednjem kolu u grupi pobedila Italiju 9:8. Tada je inače vrlo dobri Kuljača primio parabolu koja će biti bitna za jedan drugi susret.
Pred četvrtfinale organizovan je susret sa predsednikom Koštunicom koji je bio u poseti Mađarskoj. U ambasadi, kući kojoj je živeo Jovan Dučič, kompletna reprezentacija sa sve novinarskom bulumentom je čekala prvog čoveka države. Posle toga odmah trening koji je za Nenu Manojlovića bio najvažniji događaj na svetu.
- Ma gde sad, dobro predsednik je predsednik ali bre i trening je trening.
Koštunica je kasnio a svakim minutom je Nenin bes rastao. Predsednik sigurno nije bio obavešten o značaju treninga za Manojlovića, pojavio se bukvalno u poslednjim sekundama čekanja. Krenuo je od jednog do drugog dok je Nena cupkao i cupkao.
- Momci, hajde pobedite i kada dođete u Beograd dan kasnije vas čekam na prijemu.
Ne mogu da se setim ko je pre izašao, predsednik ili Nena koji je glasom kroz zube požurivao:
- Idemo, IDEMOOOO

Stigli su Slovaci u četvrtfinalu. Rekli bi lak zalogaj. Ma nemoj. Ništa nam nije polazilo za rukom po šest šuteva za gol a Slovaci kao u transu. Namirisali krv i udri.
Tek neki sekund pre kraja Savić je sa stative smestio loptu u mrežu za konačnih 8:7.
Nedavno smo pravili intervju i kada sam ga pitao za taj pogodak, potencirajući njegov značaj, samo me pogledao i rekao:
- Sledeće pitanje molim.
Zvučaće prepotentno ali posle tog gola smo mi u novinarskoj bulumenti znali da ćemo biti prvaci. Iako su nas čekali u polufinalu Hrvati i kasnije, verovali smo Mađari.
Ali….

Dejan Stevović